Srpske patriote

Forum za sve koji vole Srbiju!
 
PrijemFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi

Share | 
 

 Car Dušan Silni

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Admin
Admin
avatar

Broj poruka : 125
Godina : 23
Lokacija : Aleksinac
Datum upisa : 25.04.2008

PočaljiNaslov: Car Dušan Silni   Pon Jun 09, 2008 11:17 am

Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić (oko 1308 — 20. decembar 1355). Srpski kralj 1331—1345. i prvi srpski car 1346—1355. Sin kralja Stefana Dečanskog.
Kralj Milutin je zbog sukoba oko vlasti sa sinom Stefanom, ovoga uhvatio i proterao ga u Skoplje gde je naredio da se oslepi (u srenjem veku je postojalo verovanje da slep čovek ne može da vodi državu pa se oslepljivanje često koristilo da se onemogući nekome da dođe na vlast). Posle delimičnog oslepljenja, Stefan je sa ženom i dvoje dece Dušicom i Dušanom proteran na vizantijski dvor kod Milutinovog tasta cara Andronika II u Carigrad. Na zahtev Crkve Milutin dopušta Stefanu da se vrati u Srbiju ali zadržava Dušana kod sebe, najverovatnije kao taoca što je bila česta praksa u srednjem veku. Posle Milutinove smrti, Stefan je uz pomoć crkve i arhiepiskopa Danila postao novi kralj pod imenom Stefan Uroš III a istovremeno je krunisan njegov sin Stefan Dušan kao "mlađi kralj".
U vreme bitke kod Velbužda (Ćustendil) Dušan se veoma se istakao, pa je kralj Stefan osećajući da mu je sin miljenik kod vlastele, te da bi mu možda moglo pasti na pamet da pokuša da preuzme kraljevski presto još dok je on živ, dodelio na vladanje Zetu koja brzo postaje pravo leglo nezadovoljstva i buntovnika. Vlastela okupljena oko Dušana neprestano ga je nagovarala da se pobuni protiv oca i da uzme vlast.
"Ovi ga danonoćno podsticahu da oduzme kraljevstvo iz ruku oca, koji je zbog starosti bio nesposoban za upravljanje, i da se tako obezbedi od svog brata Siniše, koga je njegov otac imao s drugom ženom" (Mavro Orbin)
Na neki način Orbin pokušava da baco krivicu na Stefana Dečanskog zbog toga što je imao sa Marijom Paleolog sina Sinišu kojeg je po nagovoru kraljice Marije počeo da priprema za prestolonaslednika, dok je prema Dušanu odjednom ohladneo. Veoma sličnu verziju iznosi i Nićifor Grigor. "Pošto se pak sam kralj, kome je bilo pedeset godina, oženi nanovo ćerkom carevom (iz Carigrada), kojoj je bilo tek dvanaest godina, a međutim ne oženi sina, i pošto s tom ćerkom carevom poče i decu rađati, sin kraljev, mladić duše vatrene, podražen i podbunjivan od vršnjaka svojih, poče smišljati odmetanje od oca i bunu protiv njega". Ipak to treba uzeti sa rezervom, osnovni pokretač Stefanovog pada nije bio Dušan, već isključivo nezadovoljna vlastela zbog Stefanovog ponašanja nakon Velbužda kada on nije iskoristio plodove ove velike pobede ne dopuštajući svojoj vlasteli zadobijanje novih teritorija i pljačku.
Već u jesen 1330. godine došlo je do otvorenog sukoba sina "mladog kralja" Dušana i oca kralja Stefana Dečanskog koji je sakupio vojsku i ušao u Zetu, došavši sve do Skadra. Sam Stefan je na skoro identičnom mestu ratovao sa svojim ocem, kraljem Milutinom, iz istih razloga kao i on sada sa svojim sinom samo u zamenjenim ulogama. Kao što se i onda sin nije suprotstavio ocu i povukao preko Bojane, tako se i sada Dušan povlači a Stefan razori Dušanov dvorac na obali reke Drimca i opljačka ceo taj kraj. Stefan se verovatno setio svoje pobune kada se isto tako povlačio pred Milutinom, koji ga ne na prevaru uhvatio, okovao, oslepio i proterao u Carigrad pa je pokušao nešto slično i počeo pozivati Dušana na razgovor. Dušan ipak saznaje da mu otac sprema likvidaciju pa se posle mnogo nećkanja na nagovor vlastele ipak odlučuje da pokuša da obori Stefana iznenadnim napadom. Sa manjom grupom odabranih vojnika i verne vlastele napadne Dušan svoga oca Stefana, dok je ovaj sa porodicom boravio u svom dvorcu Nerodimlju.
1332. godine došlo je do pobune u Zeti pod vođstvom zetskog vojvode Bogoja i arbanasa Dimitrija Sume. Buna je ubrzo ugušena. Sa novim bugarskim carem Ivanom Aleksandrom su uspostavljeni saveznički odnosi, pa se kralj Dušan u proleće 1332. godine oženio Jelenom, sestrom bugarskog cara. Bosanski ban Stefan II Kotromanić je želeo da osvoji celo Zahumlje, jer je samo deo Zahumlja osvojio 1326.god. posle sukoba sa Branivojevićima. U tom sukobu su učestvovali i Dubrovčani, zajedno sa banom Stefanom II, i pošto je zatrta porodica Branivojević, i pošto su Stefan i Dubrovčani podelili međusobno njihove teritorije, Dubrovčani sudobili Pelješac sa Stonom. Dubrovčani za vreme kralja Stefana Dečanskog nisu uspeli da legalizuju upravu nad Pelješcem i Stonom, pa su to pokušali za vreme kralja Dušana. 1333 godine, Stefan Dušan je izdao povelju u Pologu, kojom je Dubrovčanima ustupio primorje od Stona do Dubrovnika, sa ostrvom Posrednjicom kod ušća Neretve, uz obavezu da na račun „stonskog dohotka“ isplaćuju 500 perpera, plus 8000 perpera koje je trebalo platiti odmah, dok su se Dubrovčani obavezali da će dozvoliti versku slobodu pravoslavnom stanovništvu dobijenih teritorija. Dubrovčani su sumu od 500 perpera plaćali i bosanskom banu, koji je iste godine izdao povelju kojom je potvrdio pravo Dubrovnika na Ston, te su na miru mogli koristiti svoje nove posede koje su iste godine počeli da utvrđuju. Uslov je bio i da u Stonu ostane "Srpski pop da poje",jer je to episkopiju osnovao još sveti Sava,ali su Dubrovčani to poštovali samo do 1349 godine kada su doveli katoličkog sveštenika. Već 1332. godine Dušan je osvojio grad Strumicu. Zahvaljujući savetima vizantijskog prebega Sirgijana osvojeni su: Prilep, Ohrid, dok je sam Sirgijan osvojio Kostur. Pred napad na Solun izvršen je atentat na Sirgijana, od strane Sfrancesa Paleologa, koga je angažovao sam car Andronik III, te je Dušan odustao od borbe. Sklopljeni su saveznički odnosi sa carem Andronikom III (1334) jer su severne granice ugrozili Ugri koji su stigli do Žiče. Dušan je uspešno potukao ugarsku vojsku i uspostavio granicu na reci Savi. Jedno vreme je u sastav Dušanove države ulazio i Beograd.
U ovo vreme pada jedna od intimnijih slika iz Dušanovog života. Budući da sa Jelenom nije imao dece, radilo se na tome da se od nje rastavi i oženi Jelisavetom, kćerkom nemačkog cara Fridriha Lepog. Pregovore je 1336. godine bez sumnje vodio Palman Braht, vođa nemačkih najamnika u Srbiji,takozvane Alemanske Garde. Kada je poslanstvo stiglo u Austriju i kada je mlada kneginjica čula za koga treba da se uda, "u jednu varvarsku zemlju na istoku, za jednog kralja tuđe vere i već ženjena" pala je u postelju iz koje nije ni ustala. Posle ovog događaja Jelena se požurila da rodi sina i tako umiri Dušana.I zaista, u zimu 1336 ili proleće 1337 Jelena je na sumnjiv način dobila sina Uroša, i tako učvrstila svoj položaj na dvoru.
Posle smrti vizantijskog cara Andronika III, na vlast dolazi njegov maloletni sin Jovan V, mesto koga je upravljalo regentstvo (patrijarh, carica-majka i veliki duks Aleksije Apokavk). Sa politikom regentstva se nije složio veliki domestik Jovan Kantakuzin, koji je očekivao da regentstvo pripadne njemu, kao najbližem saradniku Andronika III. U Vizantiji je izbio građanski rat. Kantakuzin je u sukobu sa svojim protivnicima pretrpeo poraz i povukao se u Srbiju. Dušan i Kantakuzin su,pod uticajem kraljice Jelene,sklopili savez i doneli odluku da svako od njih dvojice zadrži gradove koje osvoji. Kantakuzin je zajedno sa vojskom u kojoj su se nalazili vojvoda Vratko, potomak Nemanjinog sina Vukana, i Jovan Oliver pretrpeo neuspeh prilikom osvajanja grada Sera. Dušan je osvojio celu Albaniju, izuzev Drača,koji su držali Anžujci, i gradove u severnoj Grčkoj. Odnosi između Dušana i Kantakuzina su se pogoršali kada su agrarni feudalci iz Tesalije priznali Kantakuzina za svog cara (1343.). Kantakuzin je nove saveznike našao u Turcima Seldžucima, koji su gospodarili zapadnim delovima Male Azije. Neslavna zasluga za dovođenje Turaka u Evropu pripada Jovanu Kantakuzinu. Turci su prešavši Helespont (Dardanele) stupili na evropsko tle 1343. godine. Posle raskida veza sa Kantakuzinom, Dušan je uspostavio prijateljske odnose sa regentstvom i Jovanom V. Prvi sukob između Turaka i Srba desio se maja 1344. godine u bici kod Stefanijane. Turci su lukavstvom izvojevali pobedu tako što su njihovi lako naoružani pešaci pobegli uz brdo,dok su teško naoružani srpski konjanici morali da sjašu i da konje ostave pod brdomTurci su onda lako sišli s druge strane brda,uzjahali srpske konje i porazili teško pokretne,zadihane srpske vitezove,sada svedene na pešake. Pobedili su 1345. godine despota (vojvodu iz narodnih pesama) Momčila koji se osamostalio u Rodopima.

Vikipedija

_________________
KOSOVO JE SRBIJA!!!!!

Prirodi je trebalo milion godina da od majmuna napravi čoveka, a komunizmu samo 50 da od čoveka ponovo napravi majmuna!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://srpske-patriote.forumo.biz
 
Car Dušan Silni
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Srpske patriote :: Srbi :: Znameniti Srbi-
Skoči na: